Događaji sami po sebi nemaju nikakvo značenje. Značenje dobijaju tek kada se stave u određeni kontekst (okvir). Tako je i sa ljudima, iskustvom, uverenjima, postupcima.
Možemo se prisetiti svojih iskustava kada smo određenom događaju pridavali preveliki značaj, kada smo bili ophrvani snažnim emocijama ili bili vidno uznemireni zbog nečeg ( nekog). Tek kasnije, shvatili smo da gotovo sve ima i svoju drugu stranu.
Skloni smo generalizacijama i često previdimo mogućnost da čak i naše ,,mane“ mogu biti korisne za nas. Ako verujemo da smo tvrdoglavi (ili nas okolina tako doživljava), onda je upornost novi okvir kojim ćemo dati novo, korisno značenje svojoj tvrdoglavosti.
Ostaje pitanje na koje treba pronaći odgovor:
Da li postoji kontekst u kome bi data osobina (ponašanje) bila korisna i prihvatljiva?
Pri tome nije cilj pronaći puko opravdanje, već zaista dopustiti sebi drugačiji pogled i razmišljanje koje bi nas usmerilo ka mogućnostima. Ukoliko drugu osobu iz našeg okruženja ili porodice vidimo kao tvrdoglavu, ova veština nam može pomoći da pronađemo kontekst u kome bi ovakvo ponašanje bilo korisno. Ponekad ljudi zadrže fokus na tuđim ,,manama“ ne dajući šansu (ni sebi, ni drugoj osobi) za pogled iz drugog ugla. Ne zaboravimo da su upornost i tvrdoglavost samo dva pola jedne te iste osobine – sve je u našoj percepciji…i kontekstu.
Često dajemo negativne komentare sebi ili drugima, generalizujemo, etiketiramo a da toga nismo svesni: ,,On je tako spor!“, ,,Ah, ona je lenja i nezainteresovana!“, ,,Nisam uspešan. “ Ukoliko prepoznajemo slične primere u svom okruženju, pitanja koja bi tada trebalo postaviti su sledeća:
Šta ovo još može da znači? Na koji način bi to ponašanje moglo da bude korisno?
Ako je neko spor, to može da znači i da je temeljan, detaljan, odgovoran i kao takav – osoba kojoj treba ukazati poverenje.
Takođe, često nam nedostaje referentna tačka kad iznosimo (čujemo) ovakve tvrdnje. Dobro pitanje je:
U odnosu na koga je neko lenj, nezainteresovan, površan , neuspešan i sl? Kako tačno znam/o da je spor? Da li je baš uvek spor?
Kada pronađemo odgovore na ovih pet pitanja, našu pažnju usmeravamo na mogućnosti koje nam daju smernice za novi početak. Odgovorima možemo otkriti uverenja, njihovo poreklo i suprotne istine koje ih opovrgavaju. Promenom gledišta menjamo značenje koje je data osobina (događaj, situacija) imala za osobu. Emocionalni odgovor je takav da najčešće dolazi do promene reakcije koju je osoba imala. Pozitivne emocije su jak pokretač, pa tako i rezultati koje osoba postiže dobijaju na kvalitetu.
Zbog čega nam ova veština može biti korisna?
Kada određena situacija, događaj, osobina i sl.u nama pobude razmišljanja koja nisu podsticajna i motivišuća.
Kada pred sobom vidimo samo prepreke i ograničenja.
Kada je naš emotivni doživljaj takav da vodi odsustvu akcije i izostanku rezultata.
Kada želimo da radimo na limitirajućim uverenjima, svojim ili tuđim.
Kada ne vidimo kuda i kako dalje.
Kada imamo izazov u porodici, karijeri, vezi itd.
Kako svaka veština traži vreme i vežbu da bi postala ,,savladana“, tako i veština promene gledišta i otkrivanje novih vidika nije uvek jednostavna, ni laka. Jer pored navika u ponašanju, tako postoje i navike u načinu na koji gledamo i doživljavamo svet i nas same.
Dejana Kovačević 